Analgosedacija - šta je, kako, zašto?

Česta prepreka za sprovođenje stomatoloških intervencija je strah od istih. Prvi način da se strah prevaziđe je razgovor sa stomatologom.

Kod osoba sa prenaglašenim strahom od stomatoloških intervencija postoji mogućnost da se iste sprovedu u sedaciji. Sedacija služi da bi se uklonili osećaji straha, panike i nelagodnosti za vreme stomatoloških intervencija. U stomatologiji se najčešce primenjuje svesna sedacija. Ova vrsta sedacije se može primeniti na više načina: oralna sedacija, intervenska sedacija i sedacija azotnim oksidom (gasna sedacija).

Oralna sedacija

Oralna sedacija se sprovodi tako što se pacijentu propisuju određeni lekovi koje popije pre stomatološke intervencije. Ovi lekovi služe da bi ga umirili i opustili pre i za vreme intervencije.

Intravenska analgosedacija

Interavenska analgosedacija je stanje pacijenta u kome se ne oseća strah i nema bola, a postiže se pomoću farmakoloških sredstava i lokalne anestezije. Ova vrsta sedacije se mora sprovoditi uz prisustvo anesteziologa.
Pošto se anesteziolog upozna sa pacijetom i sazna razloge zašto želi analgosedaciju, te dobije uvid u njegovo opšte zdravstveno stanje, pristupa se sledećim postupcima:
-uspostavi se venski put tj. plasira se tanka plastična cev – igla (braunila) u neku od vena na ruci i to je jedino što izaziva svestan bol – za nekoga čak ni to nije nikakva bol,
-daje se venskim putem sedativ tj. sredstvo koje psihički opušta pacijenta, čini ga hrabrim i nezainteresovanim. U zavisnosti od doze, pacijent može i da se uspava, ali za to nema potrebe,
-potom se daje lek protiv bolova u odgovarajućoj dozi,
-zatim stomatolog primeni i lokalnu anesteziju na odgovarajućem mestu u ustima pacijenta,
-uz monitoring vitalnih funkcija, pacijent je potpuno bezbedan i oslobođen svakog straha i bola. Po potrebi stomatolog ponavlja lokalnu anesteziju kao i anesteziolog primenu svojih lekova bez obzira na dužinu intervencije u ustima. Veoma je važno da je svest pacijenta sve vreme potpuno očuvana.

Sedacija azotnim oksidom

Azot oksid (N2O) je gas bez boje i mirisa, slatkastog ukusa i ukoliko se udiše izaziva dobro raspoloženje i smeh te je poznat kao „gas smejavac“. Smatra se najmanje toksičanim od svih poznatih opštih anestetika, jer se ne razgrađuje u organizmu, već se izbacuje nepromenjen. Ovaj gas deluje tako što se vezuje za krvne ćelije u plućima i putuje do mozga, stvarajući osećaj dobrog raspoloženja.

Udisanjem ovog gasa kroz nos u roku od nekoliko minuta postajete opušteni, pri čemu su očuvane funkcije disanja, gutanja i verbalna komunikacija sa stomatologom.
Doza je individualna za svakog pacijenta, a aparat kompjuterski kontroliše količinu gasa i spečava predoziranje.
Azot oksid se koristi u kombinaciji sa čistim kiseonikom (O2), tako što se na početku lagano povećava udeo azotnog oksida u udahnutom gasu sve do postizanja opuštenosti pacijenta. Po završetku intervencije se udiše čist kiseonik kako bi se u roku od nekoliko minuta izbacio sav azot oksid iz organizma.
Udisanje i izdisanje gasa se vrši na nos, kroz nazalnu masku, te je neophodno da pacijent može nesmetano da diše na nos.
Sedacija azotnim oksidom može se primenjivati kod pacijenata koji spadaju u I i II kategoriju ASA klasifikacije.
Pre sprovođenja svih vrsta sedacija vrši se klinički pregled i uvid u opšte zdravstveno stanje pacijenta, pregled postojeće medicinske dokumentacije (ako postoji), pregled od strane anesteziologa (po potrebi). Takođe je neophodan pismeni pristanak pacijenta za sprovođenje sedacije.