Lokalna anestezija

U savremenoj stomatološkoj praksi imperativ je potpuna bezbolnost i maksimalan komfor svake intervencije što omogućava primena lokalnih anestetika.

Lokalni anestetici su sredstva koja reverzibilno (povratno) i privremeno blokiraju prenos nadražaja u perifernim nervima na mestu primene. Posledica je gubitak osećaja bola u tom području tela.

Primenjuju se ubrizgavanjem pod kožu odnosno sluznicu, ili u tkivo koje treba anestezirati, a primenom u blizini velikih nerava se anestezira cela regija koju taj nerv inerviše. Koriste se atraumatske sterilne igle za jednokratnu upotrebu napravljene od hirurškog čelika, te je oštećenje tkiva usled uboda minimalno.

Lokalna anestezija se pomoću inovativno dizajniranog Comfort-In sistema može ubrizgati i bez igle, što značajno smanjuje strah od igle i bola.

Efekat dejstva je "utrnutost" odnosno gubitak osećaja bola u tom području tela. Osim osećaja bola, u izvesnoj meri blokiran je i osećaj toplo/hladno i osećaj dodira, kao i duboki osećaj. Rezultat je potpuno bezbolna intervencija, bilo da je reč o popravci zuba - plombiranju, vađenju živca, vađenju zuba ili operaciji.

Trajanje dejstva je obično od jednog do nekoliko sati. Pacijenti najčešće opisuju kao “debela usna i jezik”, a ono što najviše iritira je upravo utrnutost mekih tkiva što otežava pravilan izgovor pojedinih glasova, “kriv osmeh” i povrede nesvesnim ugrizanjem za jezik, obraz ili usnu. Zbog toga svakom pacijentu savetujemo da pre intervencije pojede lagan obrok kako bi anestezija i intervencija bile manje neprijatne, kao i da se sledeći obrok odloži do potpunog prestanka dejstva anestetika. Povrede “grickanjem” mekih tkiva najčešće su kod dece te se roditeljima posebno skreće pažnja.

Primenjuje se nekoliko različitih tehnika anesteziranja, u zavisnosti od planirane intervencije i regije u ustima. Infiltraciona pleksus anestezija zahvata manju regiju - jedan do dva zuba i primenjuje se u gornjoj vilici. Sprovodna ili blok anestezija se koristi najčešće u donjoj vilici i efekat je utrnutost čitave regije - jedna strana donje vilice. Kada želimo da anesteziramo samo malo polje rada odnosno jedan zub u donjoj vilici primenjujemo tzv. intraligamentarnu anesteziju. Za intervencije na mekim tkivima – sluznici usne duplje kao i vađenje rasklaćenih mlečnih zuba obezboljavanje radnog polja može se postići primenom površinske anestezije, u obliku tečnosti, spreja ili gela, dakle bez upotrebe igle.

Postoji više vrsta lokalnih anestetika, a danas su najčešće u upotrebi lidokain, artikain i mepivakain, i mogu biti sa ili bez dodatka vazokonstriktora. Vazokonstriktor na mestu ubrizgavanja kratkotrajno sužava krvne sudove i na taj način smanjuje protok krvi kroz to područje, čime je produženo delovanje lokalnog anestetika i potrebna je manja količina. Iz tog razloga neophodno je stomatologu pre intervencije iskreno i bez ustručavanja dati podatke o svom zdravlju (npr. alergije, srčana oboljenja, visok krvni pritisak…) i lekovima koje pacijent uzima kako bi se odabrao najbolji anestetik za konkretnu intervenciju.

Lokalna anestezija se primenjuje kako kod odraslih, tako i kod dece, naravno u odgovarajućoj dozi. Takođe, primenjuje se i kod trudnica, ali je preporuka da prethodno nadležni ginekolog izda pismenu saglasnost - potvrdu da je trudnoća uredna i da nema kontraindikacija za primenu anestezije.

Količina anestetika koji se može primeniti u jednoj poseti zavisi od vrste anestetika, zdravstenog stanja pacijenta kao i od uzrasta kada su u pitanju deca, o čemu svaki stomatolog strogo vodi računa. Na taj način izbegavaju se neželjena dejstva i moguće komplikacije.

Lokalna anestezija je bezbedna metoda kontrole bola u stomatologiji, ne ostavlja nikakve posledice, kako na mestu davanja tako i u organizmu, te se može primenjivati svaki put kada postoji potreba. Zahvaljujući anesteziji sve stomatološke intervencije mogu biti potpuno bezbolne što umnogome doprinosi savladavanju straha, povećanju zadovoljstva pacijenata i lakšom odlukom za ponovni dolazak.