Vađenje zuba

Vađenje zuba predstavlja skup postupaka kojima se zub odvaja od zubne čašice i uklanja iz nje. Obzirom da je zub mnogobrojnim vlaknima čvrsto vezan za viličnu kost, vađenje neminovno podrazumeva, pored pravilne tehnike i primenu sile. Ono što je bitno jeste da ta sila mora da bude odgovarajuće jačine i pravilno usmerena da bi se sprečilo bilo kakvo oštećenje kosti. Zbog toga se tokom vađenja, pogotovo višekorenih zuba, primenjuju različite metode kao što je npr. presecanje korenova - separacija jer se na taj način olakšava njihovo vađenje i čuva vilična kost.

U toku jedne posete može se izvaditi jedan ili više zuba. Procena toga je individualna i zavisi od situacije u ustima ali i od spremnosti pacijenta za saradnju.

Nakon vađenja zuba u ustima ostaje otvorena rana koja lagano zarasta. Samo zarastanje prolazi kroz nekoliko faza, a za pacijenta je veoma značajno da bude upoznat sa onim što može da vidi u rani.

Neposredno posle vađenja, nakon prestanka krvarenja, u rani se formira krvni ugrušak. On je crvene boje i blago elastičan. U tom periodu zabranjeno je ispiranje usta jer to može da dovede do ispadanja ugruška što prouzrokuje bolove u rani i ponovno krvarenje. Nakon 2-3 dana gornja površina ugruška postaje beličasta zbog taloženja fibrina što je normalan proces zarastanja a ne gnojenje rane što pacijente obično zbunjuje i plaši. Posle 3-4 dana počinju da se stvaraju novi krvni sudovi da bi posle 2 nedelje rana bila prekrivena novom sluzokožom.

Zarastanje i obnavljanje kosti traje najduže, tako da je potrebno 4-6 meseci da bi se taj proces završio.